antiapsurd

Harms je kriv za sve. Tako ja to vidim. Greške nema.
Ne kažem da je sve sam smislio. Vreme mu jeste išlo na ruku.
Društveno – istorijski trenutak, itajrad.
I drugi su se setili, kasnije, al' nezavisno,
ne znajući za njega, to jest.
Znam da mu nije bilo lako ali, zar je morao
da isproba zabavu do kraja????
(Što je najzanimljivije, imam utisak da ga ishod nije
zanimao. Naša stvar. Prosto.)


Vidite ovo:

SVAÐA
Drama u jednom činu

Kuklov i Bogadeljnev sede za stolom, pokriveni mušemom, i jedu supu.

Kuklov: Ja sam princ.
Bogadeljnev: Ah, ti si princ!
Kuklov: Pa šta s tim, što sam princ?
Bogadeljnev: Ništa, samo to, što ću te ovog časa politi supom!
Kuklov: Nemoj, nemoj!
Bogadeljnev: A što sad pa nemoj?
Kuklov: A što pa da me poliješ supom?
Bogadeljnev: Šta ti misliš, ako si princ, da ne sme čovek ni supom da te polije?
Kuklov: Da, baš to mislim!
Bogadeljnev: E, a ja mislim suprotno!
Kuklov: Ti misliš tako, a ja mislim tako!
Bogadeljnev: A mene baš zabole za tebe!
Kuklov: A ti si potpuno prazan iznutra!
Bogadeljnev: A tvoj nos je kao korito.
Kuklov: A ti imaš takav izraz lica kao da ne znaš gde da sedneš!
Bogadeljnev: A ti imaš vretenast vrat!
Kuklov: A ti si svinja!
Bogadeljnev: A ja ću ti sad uši počupati.
Kuklov: A ti si svinja.
Bogadeljnev: Uši ću ti počupati!
Kuklov: A ti si svinja!
Bogadeljnev: Ja svinja? A šta si onda ti?
Kuklov: A ja sam princ.
Bogadeljnev: Ah, ti si princ!
Kuklov: Pa šta s tim što sam princ?
Bogadeljnev: Ništa, ništa, samo to što ću te ovog časa politi supom! itd.
Zavesa
*
Meni to izgleda kao sasvim normalna skupštinska rasprava.

Ono što sam htela da kažem, sam zapravo, rekla već više puta.
Literatura , pozorište, umetnost, Općenito, anticipiraju Život.
I, nije to moja ideja. Ja pričam vama (koji takođe znate) Oni su znali. Sve vreme.
Oni su nam smestili.
Apsurd kao modus vivendi. Zašto pristajemo?
Šta, ne znamo ?
Znamo.
Treba nam nova literatura!

Dakle, Aleksej Slapovski kaže :

“I sam sam rekao :
u životuje apsurd postao norma. Ali umetnost,po mom mišlenju
(i ne samo po mom), ne odražava, već preobražava život.
Postali su zanimljivi normalni ljudi ' zato što ih u životu smatraju
nenormalnima.I to, zapravo,
nije ništa novo, književnost su oduvek interesovali neobični
karakteri, normalni ljudi sada deluju kao srašni originali.
Objašnjenje je jednostavno :
normalnog je sada manje nego nenormalnog, zato ono i izgleda nenormalno.”

Dakle, šta treba novoj književnosti :
antiapsurd.
Šta je to?
Objasniću.
18 baba pada kroz prozor, to je apsurd.
Jedna baba, ali rumena, zdrava, vesela, pomalja se kroz prozor
i maše rukom unuku prateći ga u školu, to je antiapsurd.
Koškin tek onako ubija Moškina.
Koškin tek onako daje Moškinu sto rubalja, to je
antiapsurd. “

I, bez ove priče neće proći :)

SREĆA POTPUKOVNIKA KUDRE

Potpukovniku Kudri se rodila kći.
Dok mu se u glavi vrtelo od sreće, pošao
je da po dnevnoj zapovesti izvrši smotru jedinice
koja mu je bila poverena.
Saslušao je raporte, izdao naređenja, sve po propisu.
A zatim nije izdržao i tiho je rekao svima koji su bili na smotri.
Deco....Meni se rodila kći.
Ura! - povikali su majori, kapetani, poručnici, potporučnici, vodnici
i vojnici, povikali su gromko i od sveg srca.
Potpukovnik se osmehnuo i niz obraz mu se skotrljala
škrta muška suza.

Aleksej Slapovski. Taj.

kad si već počela sa rusima...dodajem svog omiljenog.
a najesen nam dolazi slapovski na neki pen kongres...
možda mu zatražim da mi potpiše antiapsurd:))